a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de pismo vanzemaljcu (dara i) - marcelo

[prva strofa]
reći ćeš da smo te mi zvali, da nije fer
da ti sada kažem: “vrati se, ovo nije svet
koji hrli da grli turiste i vrvi od vrlih, ne.”
zar da te lažem? zar tebe? to je greh
praštaj za poziv, al’ nismo ga ni slali svesno
niti sa željom da zbog nas letiš tako daleko
da napustiš zbog nas svoj mir, mrak i večnost
ti, dar i svetlost… ovde ti nije mesto
jer život pored nas bio bi k’o život naš…
a nije vredno ni da fotkaš takav jedan pejzaž
čim dođeš, videće ti boju. reći šta znači
šta si zbog nje, a onda će dodati začin:
dodeliće ti naciju i kazati da je svetinja
da si i ti junak zbog junaštva svojih dedova
da si i ti loš zbog drugih iz svojih redova
da si i ti dobar jer je neko bio pre toga
ovo je tvoja zastava, ovo je tvoj dres
kada vidiš drugačije, ti nasrni kao zver
jer i oni su tako na tvoje il’ mi na njih
il’ već nešto… al’ kakve veze sa tim imaš ti?
ljudi to zovu sudbinom. licemerni blef
to nije ruka više sile, no ruka ljudi od pre
a kad se gleda iz tvog beskraja, to sve nema značaja
sve je čovek vajao prstima svoga očaja

[refren]
i eto, to je svet. eto, to su ljudi
prazni i ludi, mali i glupi, tuđi
ne mogu da ti dozvolim da dođeš… oprosti!
ne mogu da ti dozvolim da dođeš… razumi!

[druga strofa]
dodeliće ti veru i bićeš te vere
i ginućeš ako treba za tu veru bezveze
objasniće ti da to bog hoće od tebe
oni što ga gledaju kroz prizmu svoje ćudi bedne
ulizuju se njemu isto k’o u firmi šefu
mole ga, cmizdre i stenju, traže od njega nešto
eto ti kako oni shvataju vrhovno dobro
kao sujetno biće, koje želi ulagivanje vešto
simbol ljubavi shvataju k’o bolesni ego
kome treba da ga mravi hvale da mu bude lepo
kada tako pojme svetlost, kako tek pojme tamu?
đavo u redu na birou rada, prosi za hranu
jer suvišan je svetu gde je rat uvek u toku
da ljudi dokažu čiji to bog ima većeg đoku
jer ako ima boga, on je samo jedan
i ne treba ti mač i crkva da mu budeš odan
on od tebe jednostavno želi da budeš dobar
a ne da plaćaš popa i da se šlihtaš do groba
ako sve ovo ikad kažeš, izdajnik si roda
jer ovde si to, vera, nacija i boja
ljudi umiru zbog toga, zbog slučajne lutrije
a da su izvučeni drugde, sve bi bilo drukčije
voleli bi ono sto sad mrze jednakim žarom
i opet bi im bilo vredno da to plate glavom

[refren]

[outro]
na kraju, ostaje onaj najteži zalogaj
da sprečimo tvoj dolazak i molimo oproštaj
oboje smo slomljeni, al’ nemamo petlje za pokušaj…
oprosti nam. “dobar dan… dosli smo zbog abortusa…”

- marcelo

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS