letras.top
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de ljubio sam snasu na salasu - djordje balasevic

Loading...

e, bas sam onomad razmislj’o
od cega pravidu tambure
pa sam pit’o i, i mitu, i proku
i onog mileta devica, birtasa

zna li kogod, pa niko
nije znao da mi kaze
a onda mislim, na posletku
nije to bas tako zdravo ni vazno

jer, evo, i ova moja tambura
i stara i bog zna kakva
i zvoni i zveci, a opet svira

pa cu probati sada
na njoj da vam odsviram
pa mog’o bih kaz’ti da ispripovedam
sta mi se jedared desilo
kad sam isao u idjos na vasar
a jos sam deran bio

krenem ti ja jedared u idjos
bio tamo neki vasar
sad, je l’ vasar, je l’ sajam
bas ne mogu tacno da se setim

al’ sta bilo da bilo
baba mi je dao nesto novaca
sta sam ja onda mogao imati
jedno osamnaest, devetnaest godina

uveliko sam se momcio vec po
sokacima
pa mi je baba rekao
na, sine, para, idi u idjos
i kupi kakvog lepog konja

ne marim kakvog
sad, je l’ zdrepca, je l’ pastuva
je l’ ajgira, samo kobile nemoj
e bas tako mi je rekao

baba nikad nije mnogo
bas voleo kobile
sad sam ga i ja razum’o
otkad sam odrastao

i tako sam krenuo, pa sam
hteo nekom precicom, preko polja
nisam se setio onog sto kazu
preko prece, naokolo blize

ono bilo letno doba
sto bi kaz’li englezi
summer time, when the living is easy
tu negde preobrazenje, moz’ biti tako
devetnaesti, dvadeseti avgust mesec

sunce odskocilo, podne,
a od tog druma ni traga ni glasa
kanda da sam zalutao
bogami, kanda da sam zalutao

a gladan i zedan i umoran
jos mi je mati kazla
ponesi stagod za jauzu
ta, reko, mani, mati, naopako, sta cu nosit’
tu za dva sata, casom cu ja
al’, vraga, bas mi je falilo

i vidim, neki salas se beli
u senci oraja
sad, jesu l’ bili
kokosovi oraji ili kakvi drugi
to ne mogu da se setim
al’, reko, ‘ajd da svratim,
sad sto, sta me kosta

valjda ce mi dati parce ‘leba i masti
i malo aleve paprike odgore
pa ondak casu vode
a nad’o sam se i kakav tanak spricer
sto madjari kazu hozsu lepes
a to na madjarskom znaci dugacak korak

i kad sam dosao na taj salas
prvo sto sam video
na astalu cipovka ‘leba bela
vidilo se da je frisak, onako, res malko

a po avliji svuda trcidu pilici
brojleri oni sto se zovu
lepo i dan danas vidim
kako onako po avliji
se muvaju levo, desno

odskrinita vrata od pusnice
a tu e divota jedna
odma’ ogladnim kad se toga setim
sunke, slanine, a znas koje slanine

one ‘nako sto ima
red slanine pa red sunke,
pa red slanine pa red sunke
pa tako jedno pet, sest puta, ti redovi

pa ondak, ondak dzigernjace
pa svargle, pa krvavice
a dole jedno plekano bure
puno cvaraka i drozdine

sto bi kaz’li japanci
ikebana, prava ikebana
nista mene to nije,
sto bi kazl’o, onako, taklo
iako sam bio gladan ko vrag

e, vec neka plava snasa
sto se muvala levo
desno po avliji i ‘ranila
vec pomenute, one pilice

da sam tada im’o kucu i njivu
pet, sest svinja i bar jednu kravu
i avliju, u njoj jabuku il’ sljivu
uz’o bih tu snasu plavu

pitam, je l’, di su ti baba i mati
ona rece mi ovako
baba do utorka nece da se vrati
a s materom cemo lako
pa, da te ne slazem
za jedno frtalj sata, u vr’ glave

ref.
ljubio sam snasu na salasu strasno
bese mirisna ko majska ruza
rekla mi je konacno, al’ suvise kasno
kako ima brkatog muza

tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama muza njena
on mi rece, je l’ ti, vandrokasu
puscaj o’ma moju snasu
a pre toga, sad,
je l’ sekundu, je l’ dve, ne znam

ref.

od tog doba u vasioni su se
odigrale mloge neverovatne pojave
eto, bas onomad sam citao,
ta kohoteklova kometla
i sve te zvezde sa repom

pa ondak onaj bermudski troug’o
‘di na cudan nacin
nestajadu silni avioni i brodovi
tol’ko brodova nestalo tamo
da se ja vec malko brinem
i za slavonski brod
da mu se sta ne desi

pa ondak rusi u kosmosu
pa, ne znam, amerikanci u kosmosu
pa kinezi u kosmosu
pa bogicevic u ko
pa svi u kosmosu, cudo jedno

a to sam sve kaz’o
samo da bi malko il-strovao
ovako, ta mistika i to
sta se sve desava

jer ja sta god sam zamislj’o
sta god sam sanjao
to sve mi se ostvarilo
sve mi se bas ostvarilo

eto, onomad mi bas umro tetak
iz gospodjinaca, i ostavio mi dvanaest
jutara zemlje, ritske, znas kakve
kazu, navodnjavaj, ne znam
djubri, prskaj, ovo, ono, ‘ibridi
ma kakvi, znaz kakva je ovo zemlja

tu kad bi dugmad posej’o
opet bi nesto niklo
ja ti kazem, tu bi mog’o sejati
i kikiriki, i artic-kle

ondak ono, ono drvo
sto crnci pravidu lebac od njega
i, cudo jedno, pa sve bi
tu izraslo, takva zemlja

a u selu dve kuce
jedna bas na glavnom sokaku.
da ti ne kazem ni kako se zove sokak
ni koji je broj od kuce
al’ kad dodjes odma’ ces videti

odma’, odma’ se to vidi
ej, sest pendzera sas ulice
od toga cetiri kibicfensteri
pa onako, kad metnem muskatle

a zimi kad nema
nikakvog drugog cveca
ondak one zimske ruze sitne
one zute, sto lepo onako mirisu

pa divota da ljudi prolaze
pa sve gledaju pa govore
ju sto je lepo
ju sto je divno, i jos svasta govore

kako i ne bi, druga kuca mi tu
celo crkve, isto na lakat
isto je lepa i puna ko oko
samo sto je sa slamenim krovom
al’ ne mari, tu mi sad baba zivi i mati

a salas, e, pitas kol’ki mi je
ne bih ti mog’o kaz’ti kol’ki je
i ja sam voleo da znam
pa sam onomad zvao geometra
cak iz segedina da izmeri
al’ nije mogao siroma’
na polak se onesvestio

eto, ne moze to odjedared
al’ evo, da uzmes konja ujutru
al’ dobrog konja
pa uzjases pa jases
i jases i jases do uvece

znas, i uvece i tebi i konju dosta
i mislite, gdi smo i krenuli da jasemo
a jos ste na mom salasu
eto, tol’ki je

u stali sest konja
cetir’ ova sto ih prezem
sad, je l’ u taljige, je l’ kad orem
ili tako stagodj

a dva bela, ona paradosa
samo kad je, kad su neki svecari
je l’ u zimu, tu tako oko svetog jovana
kad ih upregnem u saonice
pa s praporcima, pa divota jedna

krava imam petnaest komada
i to simentalke, one ‘olandske
znas kakve su
ko iz opateke da su izasle

da stanes pa da gledas, da kazes
e, ove sigurno nosidu
tetrapak mleko, takve su
a nije, nose obicno mleko
ko i nase krave

samo sto su takve ciste
ko sa c-kolade, sa onih slika
mlecne c-kolade i tako
divota jedna

svinja imam dvajes’pet komada jorksir
i dvajespet komada
sad, je l’, berksir il’ bert lankaster
ne znam, uvek tu brkam
od ta dva imena

pa imam nesto i mangurica
imam i prasica
zivine, tol’ko zivine nisi vid’o
da na’ranim polak afrike

znas sta je curaka
i moraka i pataka i gusaka
jesam jos stagod zaboravio
svejedno, imam svega

pa to sam probao
sas digitronom da izbrojim
kol’ko imam pa mi iskocio osigurac
ne mos’, al’ vidi ovako, na primer

nekad se probudim
pogledam kroz pendzer, pa reko’
ju, sneg pao, znas, beli se salas
pa ondak mislim, pa ne moze biti sneg
naopako, letno doba, kakvi sneg

a ono jaja po salasu
i ne mozes skupiti
unajmim mobu da skuplja jaja
pa ne moze
dok skupim opet polak muckovi

imam nesto i novaca, nije da nemam
ne bi voleo o tom da pricam
kol’ko imam i gdi ih drzim
samo, znas, da ti kazem o’ma’
slabo meni vajda od svega toga
sto sam ti nabrojao

znaâ¹, kad tako nekad uleto
kad opali kakva omorina
a ja se prevrcem levo, desno
po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim

znas, pa onda izadjem na kong
pa sednem na basamke
pa gledam u zvezde i mislim
otac mu i te zvezde
kol’ko toga ima, ne mozes to
ni izbrojati, cudo jedno, da
e, vis, ondak se s mnogo tuge setim

ref. 2x

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS

Loading...