a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de svedok (saradnik) - beogradski sindikat

‘teo bi cvak’i da ima život ovak’i
da bude kriminalac, porše – kavasaki
ovo pravi je gangsteraj, opusti se i pevaj
odrast’o na ulici gde je, vazda’, bio belaj
poč’o sam u švabiji, selidbe, moleraj
bauštel sa turcima, kuntao sa kurdima
doš’o sam iz pičkovca, kog nema ni na mapi
na zapadu naučio šta je život pravi
ovde sam se šlifov’o, ispek’o sam zanat
rekao sam sebi, ma uspeću ja, garant
naš’o bolju šljaku, malo radio na kvaku
nisam bir’o klijentelu, prim’o svaku stranku
gilipteri me navukli kad sam otiš’o za frankfurt
da, s’ čarapom na glavi, vozim ih u banku
tu sam malo odrobij’o, jebi ga, klinac sam bio
iznabad’o svakog ko bi me proziv’o
to sam radio za primer, da stekao bih ime
jer rekli su mi stariji da tako to ide
kad izaš’o sam vani, iz službe su me zvali
da obavim neki poslić, novi pasoš su mi dali
ja gledam, moja slika, ali piše drugo ime
ništa nisu rekli, samo gde treba da idem
iz hamburga sam, trajektom, otiš’o za štokholm
četnike i ustaše, sve sam ih izrok’o
rekli mi, zadrži sve ono što si pokr’o
noću diskoteke, trošio sam mnogo
skupilo se društvo, svi iz bivše juge
tamo besneo je rat, a mi, svi, zlatne čuke
tad se raspala i služba, ali ne i naša družba
tamo dole sankcije, a nama ovde žurka

svi znaju ko sam ja, da sam došao sa dna
i zato grabim sve što mogu jer mi pripada
ma znaju ko sam ja, služba, vojska, murija
i zato grabim sve što mogu, jer mi pripada

prešli via zürich, sve do azurne obale
kartijerove zlatare, mnogo nam se dopale
za oko su nam zapale, prebogate strankinje
sve su, redom, htele da probaju muškarčine
mi svi mladi sportisti, tetovaže, ožiljci
duge kose nosili, nismo im oprostili
posle ih orobili, pa za franke, podvodili
sve smo redom držali, ne pitaj me rođeni
i da ne veruješ, tako mi u ricu nešto klopali
u sred zalogaja zvonim, u malo da se zadavim
vidim, plus tri osam jedan, možda majka me treba
ili neko od mojih sa sela, ko me zove u sred jela
kad neki nepoznat glas kaže, znaš ti ko je ovde
ti se tu zajebavaš, dok se naši ovde bore
brzo pakuj torbe, još sutra da si ovde
nemoj da nam vrdaš, da ne pravimo problem
znao sam ja ko je, spakov’o se brže-bolje
ma ima petnaest godina da nisam bio dole
taman sam se ponadao da videću moje
kad ono malo morgen, eto mene u sred bosne
sa činom i ekipom, blindiranim džipom
sve po naređenju ja ništa nisam pit’o
ništa nisam pip’o sem malo bele tehnike
kojekakvih kuraca smo trpali na šlepere
kad sam doš’o u beograd, sve sam mrko gled’o
sve te gradske mangupčiće, za čas sam poređ’o
hohštaplerčiće i sline, što tu mi nešto glume
a može, vrana, sa zemlje, u dupe da im kljune
i nije bilo teško, da sve im lepo uzmem
takav je moj život, ja drugačije ne umem

i ceo grad me zna, kao da sam s’ asfalta
i neka misle svi, da, teška sam seljačina
jer, ceo grad me zna, pevaljka, manekenka
i svaka kaže da sam ljakse, al’ mi, ipak, da

ovaj grad i zemlju, ja nikad nisam voleo
ovde sam živeo, samo zato što sam morao
ovde, sve je na prodaju, e, vidiš, to mi se dopalo
za, baš male pare kupiš sve što je propalo
i firme i ljude, stek’o sam i ugled
prijemi, parade, kokteli, ambasade
plaćao sam stranke, ovakve i onakve
bilborde, reklame, turneje, kampanje
pevale mi razne, ove estradne i gradske
što misle da sam ljakse, al’ za kintu sve rade
sazidao par crkava, da malo smirim savest
posle svega što sam prošao, noću teško zaspim
al’ preko dana naspem, tu i tamo i povučem
samo malo, da sredim, nisam ja navučen
nego, svašta čujem, i šta treba i šta ne treba
kriminal i politika, e u tome ti je nevolja
ove što sam izdržav’o, sad im postalo malo
a mnogo ih je plašilo, što o njima sve sam znao
pokrenula se istraga o mome poslovanju
tražili me, al’ me nisu našli na imanju
ja ih nisam čeko, al’ nisam otiš’o daleko
već dole na primorje, gde ruka ruku miluje
tu nema ekstradicije, il’ kako se to kaže
ovde sam slobodan ko galeb
mogu do sutra da me traže
i tako, ja i moji jataci, sedeli na obali
smejali se, pričali, neke jastoge klopali
i da ne veruješ, rođeni
ponovo zvoni mi mobilni
dobri, stari glas, što me godinama progoni
kaže, opet smo te pr-našli, od nas neceš pobeći
biraj šta ti draže, saradnik il’ pokojnik
preseče me živog, ovo nisam očekiv’o
nije bilo lako da napravim izbor
al’ jebi ga, šta ću, svakom svoje dupe milo
spakov’o se, klisn’o, na sudu sve sam prizn’o
i stare drugare, sve sam, redom, izd’o
očekiv’o najgore, da ovaj put, sam rikn’o
al’ ponovo me život, na sreću iznenadio
desilo se ono, čemu nisam se ni nadao
čista prošlost, čista savest, nemam zašto da se kajem
dobro je da, ovde, ljudi stvarno slabo pamte
imam novi ugovor, nekim drugima sad dajem
i kol’ko vidim, rođeni, još dugo ću da trajem

i svako dete zna, ceo svet pod nogama
a ti se pitaš, kako, šta si, dušo, mislila
i svako dete zna, ceo svet pod nogama
a ja se pitam samo, kol’ko košta srbija

- beogradski sindikat

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS