a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de 3-2-2-3 - robin hood

koraka par tišinu mi para
nervoza se stvara, bes u meni se diže
svakim korakom bliže, jedno sećanje se kida
moja sećanja nestaju iza jebenog zida
palica po rešetkama opominje na mir
prokelti žbir udara ritam koji mi smeta
i samo se šeta, boli ga pakšu
kako mrzim svaki zvuk iz ovog betonskog sveta
on odlazi a palica se i dalje čuje
sve treperi, udarci zuje
ja ga čujem kako psuje, nešto pljuje
jedan pogrešan zvuk i evo ga tu je
ja urlam, on bije, batina seva
stiže pojačanjе, nastaje dževa
moje kosti sе lome, čujem neko peva
pred očima vidim stoje, ćale i keva
tripujem sve više, pada udarac jak
i to je znak, i na moj um pada mrak
i više ne znam dal’ sam nevin ili sam kriv
i više ne znam dal’ sam mrtav, možda sam živ
samoću, strah i bol ovde poznaju svi
valjda sudbina je to i 3-2-2-3
svetlost polako izrasta iz tame
ne osećam rame, moje telo se koči
otvaram oči, vidim poznatog kretena
sada mora da se ide, kaže, stiže mu smena
iz tela kaplje krv, krvav je pod
on odlazi, ja čujem njegov robotski hod
zvuk deluje resko i tako čisto
pitam se zar svi kerovi hodaju isto
glasovi zvone u mojoj glavi
glasovi stari tako zvuče kao pravi
tripujem ortake kojih više nema
šatro sve je tako cool, ma nema problema
suze na licu – promuklo režim
hiljade misli, jedna s’ drugom se bore
vidim sebe kako ležim – sav se ježim
na hiljade vatri po telu mi gore
napolju kiša, to je to što mi treba
sve mislim ovaj dar je sa neba
dižem ruke lagano, voda se sliva
krvi je sve manje, krv po ruci mi pliva
ispred sebe gledam ljude ćelave glave
svuda oko njih trepere silueta plave
niko ne pušta glas – oni nemaju kuda
jer dobro znaju da bog nikad neće proći ovuda
ja ne znam više ništa, samo želim da sam sam
ionako više nemam šta da im dam
ovo mesto je moj hram, moja privatna palata
ista četiri zida – ista čelična vrata
i tako svakog trena uvek ista slika
i kao četiri lika oko mene se vesele
tiho pravdu dele, koju mrze svi
jer ovde počinje sumrak i 3-2-2-3
‘tišina’ – odjednom prolama se krik
ceo hodnik od tog glasa odjekuje, ječi
poznate reči s’ krikom dolaze do mene
plave sene opet igraju svoj krvavi ples
osećam bes jer ovog puta nemam šanse
biću opet samo žrtva
još jedne večernje seanse
i evo već su tu, na domak moga hrama
hladan obliva me znoj
još malo i počinje drama
ali kerovi brzo prolaze u trku
sve je tako jako čudno, osećam zbrku
oni odlaze žurno, shvatam nisam ja taj
nekome se drugom izgleda bliži kraj
i onda odjednom prava eksplozija buke
čujem neke čudne zvuke
k’o da neko negde plače
‘udaraj jače!’ od tog glasa sve me boli
krv mi ubija i peva staru pesmu koju voli
udarci pljušte k’o da tu je, sve se čuje
zidovi bruje od silne snage koja plamti
sve mislim u sebi – brate ovo upamti
možda si na redu baš sledeći ti
ali pucanj odjednom prekida romansu
žbir je ubio u transu, mir počinje da vlada
prokleta tišina sad je svuda oko mene
uzavrela krv mi kola kroz vene
čujem paniku u glasu prokletog žbira
plave uniforme trče, sve od plave boje vrvi
negde napolju sirena svoju melodiju svira
mala noćna avantura se završila u krvi
sada znam šta će biti jer ja sam samo deo rama
samo deo jedne priče koju ovde znaju svi
moj je život samo hrana ovog betonskoga hrama
i sve što poznajem je tama i 3-2-2-3

- robin hood

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS