a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de cep - marchelo

[uvod]
čep. ja sam čovek čep. i nisam superheroj, nego žrtva

[strofa 1]
kada otvaranje duše ima zvuk otvaranja flaše
zna se: razgovor će tu malo šta da spase
a i šta da joj kažeš? reči iščašene od čaše
što očas na očaj zabazde, slome se i zgade
a mali je sad prvi razred. sluša, ćuti, trpi, šta će
svađe i čarke mame i tate, i uvek ta reč: pare, pare
i nisu izvor sreće, tako učio si ga, ćale
ali tamo gde ih nema, nesreća još kako naraste
ti bi zagulio članke, ali ti nisi član stranke
a sad ti vezu traže čak i da bi radio kao šanker
samo stid, beda, diploma bleda, kraj s krajem
tome kraja nema. i ajde ti i žena… kako mali da nema?
i drobi ga taj tajac kad zajmi da vrati zajam
njeno ćutanje mu gora kazna no kad preti gazda stana
raspori se, kožo, da vrisak izađe naglas!
evo opet – kafana, opet u ruci je čaša
ali tada – crni čovek… tople oči, lepa reč
kaže: „vidi, nije kraj. imam plan, imam sve
azerbejdžan. građevina. malo mučno, ali keš
evo ruke, samo reci: da li hoćeš, da li smeš?”

[refren 1]
i kao kada izvučeš čep, iscure očaj i bes
po stolu prosu se jed i poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi znao šta…
čoveče dobri, nebo mi te šalje, ti si spas!
jer više nemam kud, a ako padnem ja
šta bi tek oni tad? to samo bog zna…
učinio bih baš sve, samo da imam šta
druže moj, nebo te šalje za spas

[strofa 2]
baku, mnogo ljudi što spaja ih isti jad
ista glad, iste oči, ista volja da spasu stvar
ali ovaj obećani grad bar miriše na nadu:
sagradiće život dok budu gradili tu zgradu
doduše, njih dvadeset u sobi, bez struje…
ali to je valjda privremeno, sve će to bolje da bude
i malo je čudno što svaki pasoš im je uzet
no dobro, birokratija, radne vize, šta je – tu je
dani teku. evo već jedan mesec. samo jedan toalet
a njih je devedeset. sendvič u crnoj kesi, onoj kao za smeće
struje i dalje nema, samo ovo tanko ćebe
malo il’ nimalo sna, a radnih sati petnaest
psuju ih, grde, jednog čak i tukli u besvest
nemaš ni dana da daneš, jer kazne te čim staneš
a one dobre plate samo kasne, i kasne, i kasne…

[refren 2]
i sad znam, sve laž je! slagao si me, brate!
došao da ih spasem, sad oni meni šalju pare!
bez pasoša, bez hrane, bez dostojanstva i nade
da odavde uopšte živu glavu čitavu ikada spasem
i opet nemam kud, a ako padnem ja
šta bi tek oni tad? to samo bog zna…
ćuti i trpi sad sve, sve poniženje i jad…
šta si mi to uradio? mislio sam da si spas…

[strofa 3]
znao je da sad je već pitanje žive glave
kad kolegu uze infarkt, jer mu ne dadoše da s radom stane
skupljaše pare da nekako telo kući vrate
strepeći da ni sami drukčije neće otići odatle
jer svako ko se bunio, osim novčane kazne
beše i do krvi mlaćen, s pretnjom da je zadnje
policija ne haje, ti si roba, robe, neka te
ko zna ko je sve umešan, tek užas ne prestaje
ali onda to, odjednom, puče sve:
tokom noći, neki čovek reče: „krećite
samo ovde potpiši da je dobro sve
da ti je plaćen keš i da sve beše fer.”
i tako to sa svakim pojedinačno
onda mu baci kao psu neku siću na pod
potom sve njih u kombi, k’o da je tor
аerodrom, i to beše to

[most]
to? zar je to sve? gde je kraj, šta je posle?
e pa vidiš, tu je problem: sad i priča ima svoj čep
ti ljudi, sad su ovde. oni ćute, jer se boje
a tamo negde, crni čovek u ovaj košmar vodi nove

[refren 3]
ali onda kad izvuče se čep, cureće očaj i bes
po stolu prosuće jed i poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta
samo kad bi neko stvarno začuo taj njihov glas
čuo bi očaj i bes, jed, poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta…
samo kad bi smeo da… samo kad bi smeo da…
samo kad bi…

[outro]
čep

- marchelo

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS