a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de ...de facto... - marčelo (srb)

[tekst pesme “de facto”]

[uvod]
e-jo
gluva soba, mrak
moj mikrofon, lirika i ja
de facto

[strofa 1]
devedeset treća, ćale se vraća iz šverca
ja i deca ispred zgrade, naivni, puni nade
stežem ruku tati, ljubim ga, nemam pojma da gubim ga
inflacija ga izborala i ubila
vraća se umoran i tmuran, bilo je sranja na granici
šljaka samo da bude oke porodici
pa se smeši po navici da ne skontam
i nisam kontao, blejao s klincima iz kraja
tripovao da je bugarska neka zemlja do jaja
dobro je, kažem, dobro je, tata se samo vraća sa službenog puta
trese prašinu s kaputa, dok moje radoznale oči pilje
ej ćale, šta si mi doneo
on se tužno smeši, kesu dreši, dve čokoladice
dve čokoladice, jebote, ja skroz hepi
kad si mali, malo fali da od sreće odlepiš
al’ ti malo fali i da se totalno zaslepiš
godinama nisam kontao što su čokolade bile opore
dok sam shvatio da se cimao da ne živimo najgore
da bude bolje u zemlji gde je malo ko iskreno voljen
matori o tome retko spika, na tu temu ćutljiv je
tako je mnogo sanjao a zbog para nije nikad završio studije
i sve što zna, zna iz tužne životne prakse
celog života sluša kako mu naređuje neki ljakse
kome kinta pljušti, kupljena diploma sa zida šljašti
a moj ćale nije mogao jer moj ćale nije imao
moj se ćale celi život cimao i bes se na mene preneo
kad sam priču skontao, zatvorio sam se u sobu i plakao
popizdeo, a onda ustao i po prvi put poželeo
da u mikrofon kažem šta mi je na duši kad mi se celi svet ruši
i od tada giljam, do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja
čizme od sedam milja pa kako bude, pa kako bude (pa kako bude)
[refren]
dokle god stojim, uključi mikrofon da kažem svoje
dok god stojim, kad sam srećan i kad se brige roje
dok god stojim, dane brojim i sam sudbinu krojim
i rokam bas ovako – de facto
dokle god stojim, uključi mikrofon da kažem svoje
dok god stojim, kad sam srećan i kad se brige roje
dokle god stojim, dokle god stojim, dokle god stojim
dokle god stojim, de facto

[strofa 2]
rhyme animal stupa na scenu, dex, neša i ja
krenuli sa dna, sa mnogo snova u džepu i ko zna
možda i uspemo u tom repu, ma ja bih samo da kažem šta mislim
makar me svi terali u materinu lepu
i to je to, bina kô tron, pojačaj ton, srokaj mikrofon
bacao iskrenu liriku preko bossove matrice, slušao x3move smernice
skitnice sa ulice sad pišu poeziju, od grada do grada prave koncerte
podzemlje širom zemlje svi zajedno, kao jedno
plaćeni nikako ili bedno al’ smo znali da je vredno
ma jebeš sve te pare, čoveče, samo nek je pozitiva
bili kô braća, nastupali za pljuge i flašu piva
tih sam dana bio srećan zbog svega što nas spaja
al’ me rastužilo kad sam sreo ortaka iz starog kraja
kaže “‘de si, care, u kraju raspad sistema
otkad te nema sve se promenilo, kontaš koja šema
stara ekipa se spucala, a mlađi su u kurcu
nit se smeju nit znaju da puste suzu, totalno hladni
osećaji gadni, da ti se zgadi, još smo mladi
a na sutra već ne smeš da se kladiš, juče vuče pozadi
dani jadni, šta da radiš, a mali buržuji se smeju
uobraženi, razmaženi, pa ne kontaju bleju
al’ u tebe verujem, čoveče srokaj svoju stvar
i zaheftaj tim majmunima kar kô car”
nisam skontao jel to bio savet il’ zavet
al’ nisam nikad izbio iz glave
nameru da sjebem te cave, pa makar samo verbalno
makar samo da kažem šta bi trebalo
makar ništa ne vredelo
moj mikrofon, moje ogledalo
i zato giljam, do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja
čizme od sedam milja pa kako bude, pa kako bude
[refren]
dokle god stojim, uključi mikrofon da kažem svoje
dok god stojim, kad sam srećan i kad se brige roje
dok god stojim, dane brojim i sam sudbinu krojim
i rokam bas ovako – de facto
dokle god stojim, uključi mikrofon da kažem svoje
dok god stojim, kad sam srećan i kad se brige roje
dokle god stojim, dokle god stojim, dokle god stojim
dokle god stojim, de facto

[strofa 3]
konačno rešen za solo, sve stare rane preboleo, odoleo
spremno hitam u novo šta god da se desi
pravi ortaci uz mene sale, jelena, žarko, miloš, sima
sve što imam, sa njima do kraja spreman da se cimam
i prva velika ljubav, neočekivana sila
kao na platnu filma idila što daje snagu i krila
po prvi put voleo, držao oblake u rukama
čekao da je ponovo sretnem, deset meseci na slatkim mukama
do časa kada će usne ponovo da se spoje
kad više ne postoje dvoje, jer smo jedno (jedno, jedno, jedno)

[skit: marchelo, shorty]
e, ‘de si marchelo, brate, otkud ti?
‘de si, jebote
nismo se videli sto godina, brate. šta ima?
brate ništa, evo, banuo do bg-a malo da vidim šta ima. levo-desno i tako
da, zbog one iz amerike, one ribe?
a nije brate… mislim, kurac nije, jeste, ali ne sad. vraća se tek za nedelju dana, pa ću tad da banem ponovo (žene). pa…
šta ima kod tebe?
ma ništa, brate, ja evo krenuo do vanje. znaš vanju? (da, da, da, da, da)
pa krenuo do njega, brate, on uzeo da cima se oko nekog mikstejpa, pa neke rime treba da snimim (ne seri)
pa da, evo ako hoćeš, možemo zajedno da banemo sad do njega da vidimo nešto zajedno da odradimo. ne znam koliko imaš vremena
joj, ne, znaš iz kog sam ja fazona? ja sam iz fazona, palim večeras gajbi. al’ ajde to kao za nedelju dana kad se vratim to kao zbog nje, pa da banemo tad
ajde brate. znaš kako? čućemo se i obavezno da odemo do njega pošto to, kao, mikstejp će da bude top i moraš da budeš na njemu
ajd’, važi, važi
ajd zovem te ja
ćaos, vidimo se
ćao
[strofa 4]
cela večnost i svaki moj san stali su u taj jedan jedini dan
od mašte tkan više nego od jave
možda je bilo prerano da se jave ljubavi prave, ni danas ne znam
al’ od tog dana ređe sam trezan
moje ćutanje, njen osmeh, a ispod tog magičnog smeška
krila se nova priča, sada ima novog de,ka
samo je svratila da mi to kaže, sad mora da žuri
kaže, želi mi svu sreću i dalje svoje snove da jurim
i nešto je u meni tad puklo
odjeknulo celim telom i negde u dubini umuklo
i rešio sam pratim samo svoju intuiciju
shorty, vodi me kod vanje da srokamo tu “definiciju”
i tako je sve počelo, rimujem, dakle postojim
bilo, jeste i biće, dokle god stojim
i dalje giljam, do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja
čizme od sedam milja

[refren]
dokle god stojim, uključi mikrofon da kažem svoje
dok god stojim, kad sam srećan i kad se brige roje
dok god stojim, dane brojim i sam sudbinu krojim
i rokam bas ovako – de facto
dokle god stojim, uključi mikrofon da kažem svoje
dok god stojim, kad sam srećan i kad se brige roje
dokle god stojim, dokle god stojim, dokle god stojim
dokle god stojim, de facto

[završetak]
idalje tu sam, i dalje u snu buncam
i dalje spucan, i dalje rečima pucam
de facto
idalje tu sam, i dalje u snu buncam
i dalje spucan, i dalje rečima pucam
de facto
idalje tu sam, i dalje u snu buncam
i dalje spucan, i dalje rečima pucam
de facto
i dalje tu sam
i dalje tu sam
i dalje tu sam
uvek i zauvek, dokle god stojim

- marcelo srb

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS