a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de ljut na smrt - deniro

deniro ili danijel mitrović, ljut na smrt
moj komšiluk, soliteri
ulični dezerteri, braća po krvi
drugovi k’o burazeri, sudbinski partneri
rođen slučajno, iz stomaka pravo na asfalt
trotoar, prvi koraci, u ruci foto-aparat
taj momenat večnosti, život kroz oči objektiva
bljesak blica, rodbina zdrava, živa
deda se smeje na slikama, slikano davno u aprilu
sedi na terasi i ljulja unuka u krilu
na zidu dedine diplome, jedna do druge ređane
za 40 godina vožnje bez udesa
često mi se učini da vidim te u gradu
svi starci bele kose liče na tebe
pamtim tvoju plavu ladu ispred zgrade parkiranu
pamtim uniformu maskiranu, crni škorpion
iz dana kad si vozio za vojsku po ratištu
a ja i dalje u dvorištu salutiram uličnom stroju
i pamtim dane kad svi smo bili na broju
rеf
za sve zgrade u vidokrugu
za sreću i tugu
za svaku smotanu pljugu
za snovе prosute po trgu
za moj komšiluk
za ljubavi i bez happy end-a
ja sam ljut na smrt
jer s’ njom otiš’o je deda. (x2)

sećam se, bio sam osnovna, živeo za družinu
a ti se pojaviš ispred škole
daš meni i sestri za užinu
uvek lepo obučen, kravata, odelo parno
sad gore voziš anđele
po neku kartu naplatiš na kvarno
bio sam klinjo kad si se razboleo
sad ti šaljem 1000 belih golubova
da ti kažu da sam te voleo
al’ me zabolelo, kad sam shvatio da nestati sve će
onih dana kad na grob sam ti spuštao cveće
ćale nikad nije preboleo, one noći
s’ tobom do jutra u bolnici
što mora da se nastavi, al’ na srcu jecaju ožiljci
život u gradskoj košnici
svako na svoj način dolazi do meda
nedostaješ mi deda
baba sama je u stanu, brine se za nas
od brige nema mira, pa zivka svaki čas
preš’o sam put, vreli asfalt preko crtaća
ćale ne priča sa čičom, a rođena su braća
deda se prevrće u grobu, odozdo sinove dok gleda
jedna ljubav za krčagovo, puno te volim, deda
ref
za sve zgrade u vidokrugu
za sreću i tugu
za svaku smotanu pljugu
za snove prosute po trgu
za moj komšiluk
za ljubavi i bez happy end-a
ja sam ljut na smrt
jer s’ njom otiš’o je deda. (x2)

sad bojim se, al’ ko lav u gradskoj džungli borim se
predvodim ulične vodnike, pokušavam spasiti ovisne
oko često pokisne, beton upija moje tragove
klinci na garažama bacaju prve tagove
sanjao budućnost, dane srećne, dane čiste
i mi smo bili klinci, rasli pored biste
hteli skinuti zvezde
ostati večno mladi k’o petar pan
po ceo dan van, za ulicu bio sam zavezan
sad imam polubrata iz ćalovog braka broj 2
k’o da smo najrođeniji, aleksandar i ja
sad je gimn-z-jalac, klinac je inteligentan
škola mu dobro ide, pa sam zbog njega sretan
sad je prva srednje, ima da pojede i da se obuče
glumi mangupa, samo da loše društvo ga ne povuče
ja mu neću dozvoliti da k’o ja pravi probleme
ja nisam imao starijeg brata, al’ coa ima mene
coa, drži se košarke, pazi na duple i korake
zajebi ulicu, jer ona nudi samo ožiljke
ref
za sve zgrade u vidokrugu
za sreću i tugu
za svaku smotanu pljugu
za snove prosute po trgu
za moj komšiluk
za ljubavi i bez happy end-a
ja sam ljut na smrt
jer s’ njom otiš’o je deda. (x2)

- deniro

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS