a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

letra de reci šta imaš - blokovski

blokovski:
čak i da dotakneš dno, nećeš odmaći bitno
ovde je sve slično, srbija, svet pičko
mrzim vas sve isto. serem na stranačku pripadnost
kad već lažeš ko pas - prihvati izazov
nisam te pitao, pa ne znam zašto pričaš to
nisam te birao, iako si se šlihtao
pivo sam cirkao, pa uveli ste zakon
u megamarketu sad kupujem karton
nemaš razlog, ni prava, da nas ukrotiš
nemaš nalog, zbog stava da nas uhapsiš
ne znam zašto ste se tako uzbudili
kad su glavni kriminalci u fotelji, ne na ulici
vaši butici, preduzeća, nekretnine
vašu gudru lerdi valja, dete gine
vaši džipovi, zemljišta, teniski tereni
vaši problemi. ne seri…
terate me da pričam o čemu nisam hteo
da vam posvetim pažnju, postanem priče deo
kohabitacija – na vrhuncu
između mog mozga i bola u kurcu
pozvah ljude, da bacimo po liniju
jer me terate da prebegnem u indiju
da nađem ženu s onim sranjem na čelu
izgrebem – pre ću tako naći sreću
nego na vašim nameštenim izborima, prvenstvima
konkursima, lutrijama, mečevima
aferama, hapšenjima, ljubavnicama…
rilem:
ponekad se zapitam gde bih pošao
kada završim faks želim posao!
jer sam ga upisao da ne bih kopao
al’ ni to mi nije frka jer za keš sve bih probao
ne’am pos’o ja ću se udaviti u sranju
mnoge glave svašta će uraditi u mraku
želim keš, moram se ugraditi u startu
želim keš, moram se učlaniti u stranku
al ću prvo sačekati da sastave vladu
jer će tada mirno moći da nastave krađu
lažni tenderi, lažne privatizacije
to će moći dok se narod ne prihvati palice
prošli su nam vozovi, nas je prvi pregazio
ne marimo, imaćemo grčki scenario
ovde ne beži ko mora, ovde beži ko može
jer šesti oktobar, nikako da dođe!

delf-gor:
eh, kada bi vuk mog’o da oduva belu kuću
mada, nije sve tako crno – imamo belu kugu
vidi, brisali bi dupe da nam daju svest u ruku
mi smo iz pizde materine, nek je svet u kurcu
nisam dao glas, al repujem dva mandata
kad kriminal kupi žandare, to nije pata karta
nemamo je, a već je na ivici naša vlada
tomo, you stupid motherf-cker… slaba vajda
i što bi nabadali meso popodne uz sport
mi lepo grickamo nokte uz roland garros
dobar je štos, izbori su jebeno remek delo
ortak, oni seru, mi jedemo govna
koliko ste puta prešli ljude da bi prešli cenzus?
toliko ste bar veliki da ne biste jeli zemlju
kada god da krenu izbori, -ić u prezimenu
me posrami dovoljno za beg na drugu hemisferu
sicksoul (unija šetača):
tako je oduvek, žudimo biti bitni
dok dani prolaze, jurimo konstantno divlji
za tren si plen u lovu, sve dok, lova se goni
a ja sedim i mislim, usput, stvaram i gojim
lomim sa belinom dok tonem na tamnu stranu
u mestu, u zemlji gde život liči na zlu bajku
malo šta ima logike al tad sam javan, prgav
zato, vučem taj konflikt uz krv sa staze trnja
jer mrlje pokriju krpe, i one nestaju s vezom
redak je izuzetak da se isperu korektno
mediji truju šemom satima dok masa kulira
izvinite! ne dam biti izmanipulisan!
neartikulisan za tuđ mlak razum
izrazi koje koristim su out na fejsu i skajpu
svu depru i setu ostavljam ko hranu grunge-u
prekidam mrtvu tišinu muzikom uz živu tačku

eul:
da ih povedemo? vračen iz narnije
neshvačen poredak gđe su načeli nasilje
napustili smo svijet gdje su pametni hadžije
mozak vade iz plastične čaše, naredi glasnice
šta vrijedi palit gdje je bolje kad se navikneš
kad ovdje truju narod lažima da nam svi zavide
više ne planiram gdje ću ići na praznike
čekam zombi apokalipsu i spremam zalihe
stiže ljeto, plin ću platiti od druge plaće
odgađam račune sa dugim rokom dospijeća
to je tako kad trčiš pare na duge staze
ljeti sam u kući, zimi u kući od leda
kažem da imam dovoljno – to je paravan
jer od jutra sam gladan, doručkovao sam sarkazam
tv ni ne palim, nije mi bedak druže
već što ne palim ni svijetlo, jer nikada nemam struje
glavni uvjet, ovdje je vratit dug jer
ak jebeš se sa klaunom, morat ćeš srati duge
što da pričam, iste priče iz predgrađa
pokupim što imam – put pod noge – pravac njemačka
kvest:
hroničan insomničar, život zombija 20 godina
istina je laž, zabranjen poligraf
propadnu usevi kad se digne kuka i motika
stanje uma glagoljica u startu umrla logika
ratna zvona zvone, lepša sela lepše gore
od goreg ima gore, ne smeš gore, lako želje slome
kad te sjebe prosek uz veze moćne
štreber – pozer iz srednje škole koga jebe kompleks!
to je to, fazon “daš mi, dam ti”. sve je kul
fifti fifti, pa stari znanci su naši starci
apsolutna moć apsolutno kvari
apsolvirali fazon samo apsolutno kradi
s absolut vodkom hod blokom
s oka okove skin’o gledam slobodno kroz okno
po ulici se vuku stondirani klinci
na televiziji se vrte montirani snimci
lobirani tenderi, izotimani šleperi
kurve iz budžeta za drogirani hepening
moralne vertikale su nam plemenski vračevi
sleng pokondirene tikve, kursadžije i tračevi
to smo mi, i nemoj da se lažemo
ako sam te zajeb’o tebra jeste s namerom
svi su sišli sa uma k’o turman
jebes izbore kad je masa glupa k’o kurac
elita upravlja, narod je provodnik
po modelu srednjeg veka izgradili prototip
u temelje države ugrađena mitologija
kriterijum biologija, da bi bio logičan
ksenofobija, režimski mediji, kupljene diplome
umrla kritika, vera, porodica, patrijarhat, bog otac…

dr. kedoš (tutti fruti all stars/unija šetača):
država u kurac materin, pos’o kupe halteri
tange i vibratori, šareni gej akteri
daj mi dan za bučering! mačeta, stres, pa saberi
kad usvajaju jadno dete istog pola partneri
čontaru sa buntom leče madafakin laseri
ti doprinose ćaplaj da bi pojeli te kanceri
kućom plaćaju se regenerisani palčevi
za stop do raja matori, kad završiš u kapeli
otrovnih gamadi više no u kanberi
na terore pucaju izopačeni kanteri
te terore čiste samo u najboljoj nameri
a više ljudi gine no teroru kad se zameriš
laži šalju kameri da pripremimo pribore?
jer čast vlasti escajg masti samo pred izbore
rast cena gasi glad masi kapu damski
za taktiku da više ljudi zbudži se u gradski
odbornik ko haski šeta kujicu u pradi
ne radi a gradi, seme seje po estradi
za tag šaku ljubi, bagri manje da se gadi
i vas izljubiće kedoš, al u čelo što se hladi

dolores:
zabole me klića šta se događa i priča
ja sam videla taj geto par puta iz džipa
prezivam se đilas. ljubi me strika
ja sam jebena elita, ti si isto što i ništa
reci šta imaš pa na mesto, budi miran
lepo nastavi da rintaš da mi iškoluješ klinca
ja sam mnogo dobra pička, guzi me mafijaš
klasa viša, druga kasta, sinak
sava-raka-tika-taka, tu si da za mene šljakaš
pa da vratiš pare nazad kada platiš paket sk-nka
eto, to je pravda!
ako nećeš, jebe mi se, nek te vozi značka
‘esi dangla? boli me patka!
cena je na rafu, ili kasa ili razlaz!
ode gajba! mož’ ga blajvaš
mala ti je plata, a kamata narasla!

lejzi reps (kue!?):
ustajem i dišem sranje, jedem plastično sranje
na uši sluške da slušam neko tvrdo sranje
jer na tv-u sranje stvarno mi je sranje
stičem znanje i sranje, fakultet papirić mi daje
da njime brišem sranje sa šolje porculanske
a ipak mi je drago što sam sluš’o šta mi se kaže
da nije bilo ćaletove šake
sad bi im’o dve plus dva’es i pev’o pesme navijačke
il bi skonč’o kao svaki drugi bačje što misli da mnogo jak je
takvi se uvek prevare!
pusti nek se krade, gledaj svoju rabotu
al ne može da ne pecne kada sere ‘de tu jedem!
zašto je ludak tako siguran u svoje?
normalni ljudi na margini grizu nokte!
njegove da počupam uz’o bi stara klešta
ne da ne može da krade već da sam ne mož’ da jede lebac..

lucke (svež vazduh):
kivan, besan, gnevan i ljut
vreo kao rerna smrdi mi na bunt
ovaj put sam brate spreman
poređ’o bih političare sve
jer poštenog nema. rafal neka seva…
ovo je kritika na stvarnost. stvarno?
pola nove generacije kao da je sa razvitkom stalo
klinac se sa pravom svađa s matorom budalom
mama skontaj, you got me livin’ on the frontline…
rat-pam-pam-pam, nema sledeći dan
vama sistem pada, nada je u nama
ogorčeni klinci iz grada, iz sela
ma cela zemlja neka peva – jebeš sistem!
serem vam se u taj sistem
koji je smislen da svi misle isto
živiš da preživiš život
širiš listu dugova i kredita
živiš lažan luksuz, njima/njemu ide kinta
a i nama je bitna, da li se on pita…

gio (nzn):
za bes u kesi besciljno besim ljuljaške u dvorištu
rezime na orozu biće kad pukne po potiljku
moj nemir je nemerljiv sa vašim, tebi je fetiš da blatiš
nemaš sne? to bi objasnilo bar neke od stvari
smeh je po strani kad se uhvatim za olovku
odustaću od ovog kad se udavim u korovu
ugušili ste ono malo klinca u meni
ta vaša priča o zemlji sija ko horizont u zenit
al srećom ja znam za opekotine od sunca stečene
pa draži mi je mesec, zvezde, pivo i zezanje
nemam jednu putanju koja je u pravcu sa vašom
imam srednji za svakog, pozdrav je u skladu sa bagrom
mada, dal ikog zanima uopšte to što pričam?
dal iko čuje išta osim bita, zataškavaju
ubistva gej paradom i sranjem, a ja sam klinac
ljudi od 40 gutaju tu priču ko ništa
stvarno bih voleo da ne vidim, da mogu da zažmurim…
…al ne mogu

elevejt:
evo hijene u publici, snima se novi sitkom
postratni period, ma koliko otrcano bilo
biće nam zanimljivo, gledat kroz crni humor
oca s troje djece, od koje barem jedno ima tumor
kako prosipaju bisere i nose majice s logom
naših stranaka, evo obećanja, pa zbogom
a s bogom smo pričali nedavno, znate šta je rekao?
živite u zemlji u kojoj se svako predao
i to nakon rođenja, kad je vidio babicu
s tetovažom jna i linkom za njihovu stranicu
i nauči me svemu, jer ovdje ne znam opstat
zemlja je okrugla, al ova država je ploča
sa šahovskim poljima u kojima glumim skakača
i budem brzo pojeden ako ne glasam za kralja
ma, šta možeš ljudima, nego reći to je sudbina
al dobro zapamti, glad je prečica do ludila
petica za hugu i našu djecu radosnu
pa šestica na lotou i sedmica u zatvoru
stavite šahtove preko rupa u zakonu
naoštrite granice i bacite atomsku

dana (stilovi):
gledam nasmejana lica, ljigavih izdajica
koriste sve da nas dobiju, tu je i tamburica
jedan drugom na ekranu kao – kopaju jamu
maze svinje, muzu kravu, imaju svoju kafanu
zajedno žderu i piju, a pred nama se biju
drugima mater spominju a sve u jednom cilju
– izaberi mene, ja ću biti pravi vođa, imaš izbor
koji izbor? svi ste vi ista govna
nista nije manifestno, o čemu vi pričate?
kako da izaberem, kad ni svoju priču nemate
ne dozvolite da postanemo društvo neznanja
ako vi ste ti, lišite decu tih vaših sranja
ne dozvoli da postaneš jeftina radna snaga
ne daj da pobede, znam da znanje se skupo plaća
njima znanje je u džepu isto slušam stoti put
znate sve, al s vama ne vidim izlaz na pravi put
uvek se zavrtim sa tom pričom u krug
pa bacim peglu, isplatim svoj mesečni dug

kasper:
govor lica iza stakla stavlja me u prazan doskok
pozor, kroz prozor u svet, prosipam prozor u svet
tv okno lomim usranom motkom, da spravljam kaleidoskop
ponor spektakla, pogon za primarni greh
ideja kriva je za sve, i onaj što je dobije
jer pogrešno izabranima pada u ruke mustra
budala gine slepim trudom istovetnoj tvorbi
dok nas promaja obasjava, vir svetlošću iznutra
reč ne pripitomljava tišinu, bol i strahove
to čedo neminovnosti, igračka made in babylon
vatrom hraniš hartije za svoje prve stihove
da li alfa, da li alif, da li haos, da li on?
delo osvešćuje, plač rađa te i vraća gde si progledao
nisi, već si samo zalutao
sve dok traganje i putovanje gnjilost ne oslobađa
tajna je besmrtna, u zaboravu slučajno
slepi sa nemima, gluvi sa glupima
kušaju ukuse mirisnih dodira
slepi sa nemima, gluvi sa glupima
kušaju dodire ukusnih mirisa
s-17, k-a-s-p-e-r
treći čovek 0 2 1 0 1 2

needle:
moram da kažem šta imam, ne bežim više od sranja
kada vrtite napad sa svakog bilborda iz grada
mnogo sn0bovskih faca, prodanih šarenih laža
samo se pitam, dal vas zateže kravata?
i šta sada? ti hoćeš naš glas?
pa da izaberemo jedno manje od dva zla vaša
i da je narod stoka kome treba vođa
ti bi bio samo čoban, i to nedovoljno dobar
bez dana radnog staža ti bi da nam vladaš
deca se školuju preko bare, al srbija je majka
ko god da se kandiduje kanda tu je, kandi i truje
ko ovde nije poludeo – znamo, lud je
al nije bitno, narod čeka, biće tu
i kada net njuz postane tru, ćutaću
al nije bitno, narod čeka, biće tu
neće biti uzalud kada digne kuku i motiku

mrdak:
opet isto sranje drugo pakovanje
samo seri po nama znam da lako vam je
danas je takvo stanje, sranje na izvoli
na izborima nemaš izbor, pa se s’ govnima izbori
i ovde nemaš prava i ako si u pravu
i alkosi u kraju bi bolje vodili državu
a ja sam ovde proveo detinjstvo svoje
i svaki dan sam sluš’o isto gistro biće bolje
sad na avion, pistom, jurim da odem gore
gde god da sletim mislim da ne može biti gore
ko da je teško biti čovek, reci šta imaš
ko da će te neko čuti, pa ti ćuti i rintaj
platiću ti, jer kinta je ovde zakon
imaš kintu – imaš zaklon, nemaš kintu – aj u zatvor
i opet planem, nisam hteo moj su zakon rime
i zato serem po vama jer tako lako mi je

coa smor:
ukus krvi baš i nije nešto, čisto da znate
vi što se borite za svoje mesto
bolje da budete zen, brate
koncentrisano prilagođavajte živote okolnostima
pratite ih kao voda oblik čaše
i nadajte se da nećete proći kao brus li
kud svi turci nije i moj put
mada svako zna šta je snop a šta je prut
razlika budale i genija je u intenzitetu
pa je važno da gradiš akcije u sopstvenom sistemu
jer u takvoj konfiguraciji je nemoguće da napraviš grešku
samo fluidno i izražajno u dvestotom procentu
danas je blam da znaš šta pričaš pa se…
za mene votku i crni čaj brate
danas je blam da znaš šta pričaš, pa se trudim da zaboravim
no bajaga, ako ste mislili da ste prepoznali
k’o alkosa me skontali, to je iz meraka
ne iz moranja zbog neuteša
kolaboracija – na vrhuncu
svako ima svoj zon, pa je uspeh neizbežan
a za ove što bi da mi drže konce nemam vremena
svaki plan b ima plan b my te-b-ra
neka rade šta hoće, ja radim svoju stvar
show me the way to the next whisky bar…

- blokovski

letras aleatórias

MAIS ACESSADOS